Kako nastaje ručno rađena keramika: od gline do šolje

Kada uzmete u ruke ručno rađenu šolju, teško je naslutiti koliko je koraka bilo potrebno da nastane. Keramika je jedna od najstarijih tehnika ručne izrade, a i danas se radi na sličan način: rukama, strpljenjem i vatrom.

Od komada gline do šolje za kafu često prođe nekoliko nedelja. U nastavku pratimo taj put, korak po korak.

Sve počinje glinom. Pre oblikovanja glina se gnječi, slično kao testo. Tako se iz nje istiskuju mehurići vazduha i dobija ujednačena struktura.

Ovaj korak nije samo priprema. Mehurić vazduha koji ostane u glini može kasnije, tokom pečenja, da napravi pukotinu ili da ošteti komad. Zato iskusni keramičari ovom delu posvećuju posebnu pažnju.

Glina se može oblikovati na više načina:

• na grnčarskom kolu, gde se okrugli oblici poput šolja, činija i vaza izvlače iz gline koja se okreće

• ručno, stiskanjem prstima, za manje i nepravilnije oblike

• od valjaka, kada se oblik gradi slaganjem tankih glinenih traka

• od ploča, kada se razvaljana glina seče i spaja, na primer za tanjire i kutije

Kada komad dobije osnovni oblik, dodaju se detalji: drška, ivica, udubljenja, uzorak. Svaki od tih detalja radi se ručno, pa ni dva komada iz iste serije nisu potpuno ista.

Oblikovana glina mora polako da se osuši. Ako se suši prebrzo ili neravnomerno, može da se iskrivi ili napukne.

Sušenje zato traje danima, nekada i duže, zavisno od veličine komada, debljine zidova i vlažnosti vazduha. Keramičar za to vreme prati komade i po potrebi ih pokriva da se sporije suše.

Potpuno suv komad ide u peć na prvo pečenje, koje se često naziva biskvitno pečenje. Posle njega glina više nije glina: postaje tvrda i porozna, ali još nije spremna za upotrebu.

Pečenje i hlađenje traju satima. Peć se ne otvara naglo, jer bi nagla promena temperature mogla da ošteti komade.

Posle prvog pečenja nanosi se glazura, tanak sloj koji se u drugom pečenju pretvara u staklastu površinu. Glazura daje boju i sjaj, ali i štiti keramiku, pa posuđe za hranu i piće može da bude glatko i lako za pranje.

Glazura se nanosi umakanjem, četkom ili prelivanjem. Pre pečenja često izgleda potpuno drugačije nego posle njega, pa keramičari godinama uče kako se koja glazura ponaša.

U drugom pečenju glazura se topi i spaja s glinom. Tek tada komad dobija konačnu boju, sjaj i čvrstoću.

Ovo je trenutak kada se vidi rezultat nedelja rada. I ovde ima iznenađenja: glazura može da se razlije malo drugačije nego što je planirano, boja može da bude toplija ili tamnija, a na površini mogu da se pojave sitni prelivi.

Budući da se ručno rađena keramika razlikuje od komada do komada, pre kupovine je dobro znati nekoliko stvari. Pitajte prodavnicu:

• Je li glazura namenjena posuđu za hranu i piće?

• Sme li komad u mašinu za sudove i mikrotalasnu?

• Koje su tačne dimenzije i zapremina?

• Je li komad unikat ili deo serije, i koliko se od fotografije može razlikovati?

Kreativci to znaju za svaki svoj komad. Odgovor vam pomaže da izaberete komad koji će vam služiti godinama.

Sitne razlike u obliku, debljini ili boji nisu greške. One su dokaz da je komad nastao rukom, a ne u kalupu fabrike.

Zato ručno rađena keramika ima i drugačiju cenu. U njoj nije samo glina. U njoj su sati rada, dva pečenja, znanje o glazurama i komadi koji nisu preživeli sušenje ili peć.

Ako vas zanima kako je nastao baš vaš komad, pitajte kreativca. Većina keramičara rado priča o svom procesu, a takva priča daje šolji za kafu sasvim novo značenje.